О књизи: година / Маса људи се збила на платформи. Једни су се састајали са старим пријатељима и познаницима, други су испраћали родбину на далеки пут између ових дочекивања и оних који су их испраћали ужурбаним железничарима, продавцима пита и новинама, одрпаним просјацима и ситним лоповима; Анна Кхитрова у овој гомили припадала је групи ожалошћених. Последњих минута пре поласка воза стајала је у шали и ћаскала са Германом Костровским, својим старим пријатељем и, уједно, најбољим учеником њеног оца, који је овог последњег дошао да посети током његове тешке, дуготрајне болести. Заједно, Ана и Херман су били веома забаван пар: био је висок и мршав, са приметном стрницом и веселим тамносмеђим очима. Ана је, напротив, била ниска, светлосмеђе косе и зеленкастих очију. Изрази су им били тужни, чак и упркос насмејаном тону њеног разговора са Херманом.